О књизи: 2021 / Од првих страница романа, главна јунакиња чини страшне ствари: у пијаном ступору убија мужа, мучи рођену ћерку, бављење проституцијом и присиљавање несрећног човека на исто дете, претвара је у инвалида, ставља је на ланац заједно са псом - а он чини све те зверости са знањем комшија и мештана добро је потпуно побеђено злом, и нема ко да брани детињство, нема ко да казни зликовца. Ипак, и даље постоји група људи која одлучује да спасе дете, ослободи га из канџи његове страшне мајке. Чини се да суђење, лишавање родитељског права и пресељење ћерке инвалида у сиротиште дају наду у победу светлости над тамом. Међутим, да ли мајка пристаје да стане и одустане без борбе? Спрема ли она узвратни ударац „борцима за истину“? Зар она коначно нема савезнике у руском друштву који су у стању да је не само подрже делима, већ и да идеолошки оправдају њене поступке, па чак и да од њих направе, можда, нове добре вести Ко је овде главни негативац? Окрутна и бездушна мајка? Или идеолог који оправдава своје злочине?